fbpx
Skip to main content
Američka vojska, Džo Bajden

10 PRIMERA AMERIČKE ZLOUPOTREBE RATA U AVGANISTANU: Građani SAD ništa od ovoga nisu znali!

Foto: Profimedia
Sve je izašlo na videlo

Pola milijarde dolara na avion koji je leteo godinu dana. Hotel od 85 miliona dolara koji nikada nije otvoren i sada stoji napušten. Kamuflažne uniforme za avganistansku vojsku čija je fensi šara koštala dodatnih 28 miliona dolara. Zdravstvena ustanova locirana na Mediteranu.

VELIKO PRIZNANJE ZA FSS I MOZZART – UEFA NAGRADILA PROJEKAT „FUDBAL JE ZA SVE, FUDBAL JE ZA DEVOJČICE“!

VELIKO PRIZNANJE ZA FSS I MOZZART – UEFA NAGRADILA PROJEKAT „FUDBAL JE ZA SVE, FUDBAL JE ZA DEVOJČICE“!

ŽESTOKA BORBA BLIZU RUSKE AMBASADE: Pucnjava, fijuču meci na sve strane, Talibani gaze ISIS u Kabulu, ima mrtvih! (VIDEO)

ŽESTOKA BORBA BLIZU RUSKE AMBASADE: Pucnjava, fijuču meci na sve strane, Talibani gaze ISIS u Kabulu, ima mrtvih! (VIDEO)

SILOM PREKINUTO DETINJSTVO: Ono što mnogi mališani sada rade u Avganistanu ozbiljno je UZNEMIRILO javnost (VIDEO)

SILOM PREKINUTO DETINJSTVO: Ono što mnogi mališani sada rade u Avganistanu ozbiljno je UZNEMIRILO javnost (VIDEO)

Ovo je samo deo spiska traćenja, prevare i zloupotrebe američkih fondova u Avganistanu - 145 milijardi dolara za 20 godina, koji je sastavio američki generalni inspektor tokom rata. Stejt department je, pak, zatražio da detaljne unutrašnje istrage budu poverljive, navodno iz bezbednosnih razloga.

Ukupna cena rata prema navodima Pentagona bila je 825 milijardi dolara i to je konzervativna procena. Čak je i predsednik Džo Bajden u jednom trenutku rekao da je cena bila dvostruko viša - 2 biliona dolara i da su u nju uračunati i dugorični troškovi brige o veteranima. Kamatne stope na dugovanja već se broje stotinama milijardi dolara.

Fond za rekonstrukciju Avganistana vredan 145 milijardi nije bio isplaniran što je dovelo do toga da Kongres postavi specijalnog inspektora za rekonstrukciju Avganistana (SIGAR) 2008. godine. SIGAR je objavljivao kvartalne izveštaje koji nisu izazivali previše interesovanja i koji nisu imali dovoljno informacija jer ih je Pentagon uskraćivao, naročito kada je bilo reči o bezbednosti u Avganistanu.

Portparol Stejt departmenta rekao je da su zatražili od SIGARA da "privremeno" batali izveštaje zbog "bezbednosne situacije tokom procesa evakuacije" ali da im je rečeno da mogu da nastave da ih objavljuju "kad procene da je odgovarajući trenutak".

Američki CNN je sastavio 10 upečatljivih primera nepotrebne, nesrazmerne i iracionalne potrošnje milijardi dolara poreskih obveznika SAD.

Američka vojska
Američka vojska
Foto: Profimedia
1) Zimsko ćebe za Kabul

Elektrana Tarakil "naručena" je 2007. kao pomoćni generator za glavni grad Avganistana, u slučaju da snabdevanje strujom iz susednog Uzbekistana bude kompromitovano.

Ogromna, moderna struktura radila je na turbine koje su se pokretale dizelom kojim ih je snabdevao energetski gigant istog imena. Postojao je samo jedan problem, Avganistan nema zalihe dizela i morali su da ga dopremaju do elektrane kamionima, zbog čega je čitav proces bio mnogo skuplji.

Samo potrojenje koštalo je 335 miliona dolara a procenjeno je da su godišnji troškovi na gorivo iznosili 245 miliona. U poslednjem SIGAR-ovom izveštaju, procenjeno je da elektrana radila sa svega 2,2 posto kapaciteta jer avganistanska vlada nije mogla da priušti gorivo.

Kabul
Foto: Profimedia
2) Teretni avioni od pola milijarde dolara koji su leteli godinu dana

Avganistanskoj avijaciji bili su potrebni teretni avioni. Zato je 2008. Pentagon izabrano G222 - italijanski avion koji može da poleti i sleti na problematičnom terenu. Te prve godine, avioni su bili vrlo zaposleni, rekao je šef SIGAR-a Džon Sopko. Ali se onda ispostavilo da nisu održivi. NA SIGAR-ovom radaru su se pojavili tek kada ih je Sopko video parkirane na kabulskom aerodromu i pitao šta tamo rade.

Šest godina posle kupovine, 16 aviona isporučenih Avganistanu prodato je u staro gvožđe za 40.257 dolara. Cena projekta: 549 miliona.

Talibani
Talibani
Foto: Profimedia
3) Pustinjski štab marinaca vredan 36 miliona dolara koji oni nisu ni želeli niti su ga koristili

Sopko je u jednom govoru naveo da je ogromni kontrolni centar u Hemlandu, koji se prostirao na hiljadama kvadratnih kilometara, dobar pokazatelj toga kako neki projekat, kada se pokrene, ne može da se zaustavi.

Broj marinaca u Helmandu, najsmrtonosnijem delu Avganistana, je 2010. rastao. Zbog toga je određeno da se podigne komandni i kontrolni centar u glavoj bazi Kampa Ledernek iako su komandant baze i dvojica generala tvrdili da je nepotreban, jer neće biti dovoljno brzo podignut.

Sopko je naveo da je ideja da se Kongresu vrate za to određena sredstva bila "toliko neverovantna komandi da su svejedno izgradili centar koji nikada nije bio upotebljen. Kamp Ledernek je predat Avganistancima koji su ga napustili". Projekat je koštao 36 miliona dolara.

Američka vojska na aerodromu u Kabulu
Američka vojska na aerodromu u Kabulu
Foto: Profimedia
4) Kamuflažna šara vredna 28 miliona dolara

Nove uniforme za avganistansku vojsku naručene su 2007. godine. Tadašnji ministar odbrane Avganistana Vardak zatražio je retku kamuflažnu "šumsku" šaru "Spec4ce Forest" kanadske kompanije HajperStelt.

Naručeno je 1,3 miliona uniformi po ceni od 43 do 80 dolara po uniformi, mnogo višoj od procenjenih 25-30 dolara. Uniforme nikada nisu bile testirane na terenu, a šume pokrivaju svega 2,1 posto Avganistana.

Avganistanska vojska
Avganistanska vojska
Foto: Profimedia
5) Milion i po dolara dnevno na borbu protiv proizvođača opijuma

Sjedinjene Države su od 2002. do 2018. trošile 1,5 miliona dolara dnevno za programe borbe protiv narkotika. Proizvodnja opijuma je, navodi se u poslednjem izveštaju SIGAR, skočila 2020. za 37 posto u poređenju sa prethodnom godinom i bila je treća rekordna godina od početka merenja 1994.

Proizvodnja opijuma 2017. bila je četiri puta veća nego 2002. Portparol Stejt departmenta rekao je da su "talibani bili primarni faktor koji je doprineo oluvanju polja maka poslednjih godina", da bi potom dodao da su "talibani posvećeni zabrani narkotika".

opijum
Foto: Profimedia
6) Nezavršeni put vredan 249 miliona dolara.

Obilaznica u Avganistanu, koju su finansirali brojni donori i iz raznih grantova, koštala je milijarde dolara. Pred kraj projekta, deo dug 233 kilometra na severu, između gradova Kejsar i Laman, bio je isplaćen izvođačima - 249 miliona dolara, ali su oni uradili samo 15 posto puta, navodi se u izveštaju generalnog inspektora. U periodu od marta 2014. do septembra 2017. na ovom delu puta se ništa nije radilo, pa je i ono što je sagrađeno propalo.

7) Hotel od 85 miliona dolara koji nikada nije otvoren

Ogromni hotelsi i stambeni kompleks bio je planiran pored američke ambasade u Kabulu i američka vlada je obezbedila za njega 85 miliona dolara iz zajmova. SIGAR je 2016. zaključio da je "zajam nestao, da zgrade nikada nisu završene i u njima se ne može živeti, a da američka ambasada sada mora da obezbeđuje mesto što poreske obveznike košta dodatno".

Investitor je, navodi se u izveštaju, dao neostvariva obećanja kako bi dobio zajam a američka vlada nikada nije poslala nekoga da prati napredak projekta, a to nije uradila ni kompanija koja je kasnije unajmljena da ih nadgleda. Stejt department je tvrdio da oni nisu odgovorni za izgradnju hotela već da je reč o "privatnom poduhvatu".

Džordž Buš
Džordž Buš
Foto: Profimedia
8) Fond koji je više potrošio na sebe nego na Avganistan

Pentagon je kreirao Udarni tim za poslovne i bezbednosne operacije (TFBSO) koji se iz Iraka proširio da uključi i Avganistan 2009. godine i za šta je Kongres odvojio 823 miliona dolara.

Više od polovine novca koje je TFBSO potrošio - 359 miliona od 675 miliona, otišlo je na "indirektne i dodatne troškove, umesto direktno na projekte u Avganistanu", zaključio je generalni inspektor u svojoj istrazi. Dodatna istraga pokazala je da su bivši zaposleni u TFBSO koji su imali svoje firme, dobili ugovore vredne 35 miliona dolara, kao i da je fond potrošio 6 miliona na podršku kašmirskoj industriji, 43 miliona na pumpu prirodnog gasa i 150 miliona na luksuzne vile za svoje osoblje.

9) Zdravstvena ustanova pored mora

Izveštaj iz 2015. o USAID fondovima zdravstvenih ustanova u Avganistanu pokazao je da trećina od 510 projekata za koje su dobili koordinate ne postoji na tim lokacijama. Njih 13 nije ni bilo locirano u Avganistanu, a jedan je bio smešten na Sredozemnom moru. Njih 30 je bilo u drugim provincijama od onih koje je USAID naveo.

Džo Bajden
Džo Bajden
Foto: Profimedia
10) Najmanje 19 milijardi dolara izgubljenih na "traćenje, prevaru i zloupotrebe".

U izveštaju iz oktobra 2020. navedeni su zastrašujući troškovi rata u Avganistanu. Kongres je od 2002. godine za rekonstrukciju Avganistana dao 134 milijarde dolara.

SIGAR je bio u prilici da ispita gde su otišle 63 milijarde tih sredstava. Zaključili su da je 19 milijardi, gotovo trećina, protraćeno, izgubljeno prevarom i kroz zloupotrebe.

Više informacija o dešavanjima u Avganistanu možete pročitati OVDE.

Vremenska prognoza
Clear sky
14 Beograd