fbpx
Skip to main content
Kristijan Šmit

NJEGOVE REČI UZBURKALE JAVNOST, ZABRINUTOST RASTE: Angela Merkel ga poslala u BiH sa jednim ciljem

Foto: Profimedia
Aktivistkinja NVO "Oštra nula", Milica Pralica, smatra da je prvi korak ka boljem životu - građansko obrazovanje

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit, po uzoru na svog prethodnika, počeo je da izražava zabrinutost za situaciju u BiH. Bez povlačenja konkretnih poteza, svojim izjavama u kojima objašnjava zbog čega je došao u BiH, već izaziva reakcije.

Junajted grupa pravi skandale i u regionu: Narod u Hrvatskoj besan na Šolaka!

Junajted grupa pravi skandale i u regionu: Narod u Hrvatskoj besan na Šolaka!

"BEOGRAD LUPETA O SRPSKOM SVETU" Milanović brutalno udario na vlast u Srbiji, Suboticu nazvao "hrvatskim cvetom"

"BEOGRAD LUPETA O SRPSKOM SVETU" Milanović brutalno udario na vlast u Srbiji, Suboticu nazvao "hrvatskim cvetom"

NOVI DETALJI SLUČAJA KOJI JE UZNEMIRIO BALKAN! Ubica svoje troje dece imao samo JEDNU iskrenu poruku

NOVI DETALJI SLUČAJA KOJI JE UZNEMIRIO BALKAN! Ubica svoje troje dece imao samo JEDNU iskrenu poruku

Njegove reči da ga je Angela Merkel poslala u BiH da pripremi ljude za bolji život, nose sa sobom i pitanje kako?

- Ljude želimo pripremiti za bolji životni standard, za bolji život i bolju mogućnost ostanka u zemlji. Usput rečeno, 70 odsto mladih u anketama govori da bi se rado preselili bilo gde drugo. To nije dobro. Na tome moramo poraditi. Zato me kancelarka Merkel zamolila da dođem u BiH i da malo pomnije sagledam kako možemo pomoći i poboljšati život naroda - rekao je Šmit.

Angela Merkel
Angela Merkel
Foto: Profimedia

Aktivistkinja NVO "Oštra nula", Milica Pralica, smatra da je prvi korak ka boljem životu - građansko obrazovanje.

Ona kaže da smo na takvim promenama trebali krenuti raditi juče, ali da nije kasno da i sada ustanemo.

- Građani mogu i moraju biti faktor promena, niko neće doći sa strane i rešavati probleme u društvu. Prvi korak je da progovorimo o problemima koje imamo, ćutanje nas ne štiti. Ako ćutimo, znači da nam je dobro - kaže Pralica.

Dodaje da je greška misliti da samo izlaskom na izbore menjamo nešto.

- Pored izlaska na izbore, imamo pravo da koristimo i druge mehanizme uz pomoć kojih možemo da ostvarujemo svoje zahteve. Imamo mogućnost da pokrećemo peticije, građanske inicijative, da pišemo upite i zahteve za slobodan pristup informacijama, te da učestvujemo u javnim raspravama. Za bilo kakvu promenu potrebno je da ustanemo i krenemo. Neće se Mont Everest osvojiti sedeći kući i gledajući rijalitije, tako ni promene neće doći ako samo kukamo da je loše, a očekujemo da neko drugi uradi nešto za nas - kaže Pralica.

Ona ističe da je potrebno prvo da shvatimo da naša politička participacija ne počinje i ne završava samo izlaskom na izbore.

Kristijan Šmit, novi visoki predstavnik BIH
Foto: Profimedia

- Treba da shvatimo da dan izbora vredi četiri godine, mi taj dan biramo ljude koji će donositi političke odluke koje se tiču svih nas i raditi za nas građane u naredne četiri godine. Ne trebamo birati nekoga na osnovu ličnog poznanstva, partijske knjižice ili nečeg drugog - priča Pralica.

Kroz građanske inicijative u dosta slučajeva smo pokazali, dodaje, da kao građani imamo moć da promijenimo političke odluke u našu korist i da se borimo za naša prava.

- Te pobede ne dolaze preko noći, ali to ne znači da trebamo odmah odustati, moramo biti svesni da je važan kontinuitet naše borbe za bolje i pravednije društvo. Ljudska prava se ne nasleđuju, za njih treba da se borimo svaki dan - navodi Pralica.

Generalno govoreći o životu u BiH, Pralica kaže da imamo loš kvalitet života.

- Ako krenemo od prihoda i mesečnih izdataka za život gde ne možete sebi i porodici u većini slučajeva priuštiti najosnovnije, gde su zimovanje i letovanje luksuz, građani kupuju najjeftinije namirnice, koje su često i najlošijeg kvaliteta. Onda pogledajte kvalitet obrazovanja, zdravstvenog sistema, socijalne zaštite, itd. videćete da živimo siromaštvo - ističe Pralica.

Živimo u zemlji u kojoj su institucije u blokadi, a upravo jačanje institucija i njihov rad su ono što treba Bosni i Hercegovini. Smatra ovo Aleksandar Žolja, iz Helsinškog parlamenta građana Banjaluka, koji kaže da se nada da će Šmit raditi na tome.

BiH
BiH
Foto: Profimedia

- To znači da se odluke donose unutar institucija, a ne da ih donose tri čovjeka. Treba da se otkoče procesi koji koče ovu zemlju ka napretku, ne samo ka EU, nego uopšteno ka nekom normalnom životu. Da se više ne priča o prenosima nadležnosti, već da se traže varijante da privrednici i radnici mogu najlakše da ostvaruju svoja prava i da rade - kaže Žolja.

Dodaje da mu se čini da je vladajućima bitno da ti procesi budu što više zaglavljeni.

- Sljedeće godine su izbori i kampanja je počela, a mi se i dalje vrtimo oko nebitnih tema, zastava, blokada itd. Bitnije je da shvatimo da je BiH država svih nas i onih u RS i onih u FBiH i to je naš okvir u kojem treba da radimo, da jačamo institucija, da se odluke donose unutar njih i da institucije rade. Jačanje znači rad, a institucije ne rade, blokirane su - zaključuje Žolja.

Duboka zabrinutost

Kristijan Šmit je naglasio potrebu jačanja funkcionalnosti institucija u BiH, uz podršku međunarodne zajednice.

- Koliko znam nije nam Međunarodna zajednica od juče u BiH, ovdje su već 26 godina i jedino što rade je da izražavaju duboku zabrinutost za sve probleme u BiH - kaže Pralica.

 

Vremenska prognoza
Clear sky
14 Beograd