fbpx
Skip to main content
Vjosa Osmani

Vjosa preko hrvatskih medija udara na Srbiju: "Ako pređu granicu sa Kosovom dočekaće ih vojska SAD"

Foto: Profimedia
Još jedna u nizu bestidnih izjava Vjose Osmani

Takozvana predsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je da Srbija dobro zna da lažna država Kosovo nije samo i da ima jake saveznike i istakla da će se Srbija, ako pokuša da pređe granicu sa Kosovom, "sresti se sa vojnicima Sjedinjenih Američkih Država i drugih NATO članica."

Specijalne i Last minute letnje ponude - Kipar od 399€ - Turska od 429€ - Španija od 599€

Specijalne i Last minute letnje ponude - Kipar od 399€ - Turska od 429€ - Španija od 599€

"NEKA SVI U REGIONU USVOJE REZOLUCIJU O GENOCIDU U SREBRENICI" Aljbin Kurti nastavlja da udara po Srbiji

"NEKA SVI U REGIONU USVOJE REZOLUCIJU O GENOCIDU U SREBRENICI" Aljbin Kurti nastavlja da udara po Srbiji

AMERIKANCI ŠALJU NOVOG DIPLOMATU U PRIŠTINU: Čovek kog je odlikovao Tači preuzima palicu od ambasadora Kosneta

AMERIKANCI ŠALJU NOVOG DIPLOMATU U PRIŠTINU: Čovek kog je odlikovao Tači preuzima palicu od ambasadora Kosneta

Osmani je u intervjuu za hrvatski Ekspres, čiji deo prenosimo, govorila "i o Velikoj Srbiji i Velikoj Albaniji, ženama na Kosovu i stanju u regionu".

Pre nešto više od mesec dana učestvovali ste samitu Brdo-Brioni, sastanku lidera iz regiona. Cilj sastanka je bio zbližiti lidere i pokazati EU da zemlje Zapadnog Balkana vidi kao celinu. Tada ste se prvi put sastali i s predsednikom Vučićem. Predsjednik Zoran Milanović je rekao kako je bilo i povišenih tonova, a vaša agenda je nazvana "nešto ambicioznijom". Što se zaista tamo događalo? Razlikuje li se po nečemu vaše viđenje od prisutnih muških kolega?

- Pre svega bih se zahvalila predsednicima i cenim to što su nas predsednik Borut Pahor i predsednik Zoran Milanović okupili na samitu Brdo-Brioni. Bila je to prilika za svakoga od nas da izrazimo svoja mišljenja. Po tom pitanju nisam mogla naći različitosti s predsednikom Milanovićem ili Pahorom. Također, s predsednikom Pendarovskim ili Metom i s nekim drugim predstavnicima. No kao što je za očekivati, razilazila sam se u mišljenju s predsednikom Aleksandrom Vučićem i predstavnikom Miloradom Dodikom. Prezentacija koju sam tamo održala ticala se budućnosti i kako se treba pomerati napred. Prezentacija je javna, svako je može pogledati i videti što sam tad rekla. Naglasila sam kako moramo krenuti napried, otvoriti novo poglavlje, ali najprije moramo zatvoriti ono koje je iza nas kako bismo išli dalje. Bez toga bi bilo očito da ni u budućnosti nema pravde za žrtve Miloševićevog režima. Ja sam jako oprezna s tim da ne generalizujem ko je počinio zločin i jasno to komuniciram. Međutim, ne izgleda mi kao da Srbija žali za tim delom prošlosti koju je stvorio Slobodan Milošević. Oni nastavljaju da slave njegov način razmišljanja i dela. To znači da su na vlasti istomišljenici, samo koriste drugačije strategije. U unutrašnjem vodstvu nastavljaju da zavise od toga. No ispolja, prilikom sastanaka i ispred medija, pričaju o miru. Istorija nam pokazuje da nema održivog mira bez pravde. Iz tog razloga sam zatražila pravdu za sve civilne žrtve Miloševićevog režima. Nazvala sam sukob bacanjem sene na rasvjetljavanje sudbina nestalih ljudi. Za mene to nije politički, nego humanitarni problem. Čak i ako to nije naša dužnost kao političara, to je naša dužnost kao ljudskih bića, naša je moralna dužnost da donesemo pravdu na videlo, pravdu za žrtve. To je takođe srpska politička i moralna obveza, da ispred pravde odgovaraju za sve počinjene zločine na Kosovu, u Bosni i Hrvatskoj. Najbitnije je da nam kažu gde su nestale osobe, kako na Kosovu, tako i u Hrvatskoj. Podjednaki je broj nestalih osoba, više od njih 1.600, i te porodice žele da znaju gdje su njihovi voljeni. Rane su jako duboke. Ne možemo se pretvarati da se ništa nije dogodilo. Ja neću zatvoriti oči i pretvarati se da toga nije bilo. Iz tog razloga kad pričamo, nastavićemo da tražimo pravdu bez obzira na to koliko to Srbija odbijala. Verujem da bi ceo regiion trebalo da pokaže razumevanje i da nam podršku. Ratovi u bivšoj Jugoslaviji koje su vodili pojedini Srbi iz Miloševićevog režima u to vreme nisu samo dotakli Kosovo, nego i sve zemlje okolo. Zato treba ujediniti glasove i progovoriti o tome zajedno, ako želimo da čujemo za sudbine nestalih osoba i pravdu za žrtve. Bez obzira na to kakva je reakcija, ja ću nastaviti raditi svoj posao. Moj posao je da predstavljam ljude u Republici Kosovo. Moj zadatak je da tražim pravdu i govorim istinu. Ne smetaju mi reakcije pojedinaca, jer činim ono što bi trebalo činiti, predstavljam ljude moje zemlje. I ne samo to, čvrsto verujem da kada govorim istinu i tražim pravdu takođe zastupam najbolje interese čitavog regiona, a ne samo Kosova.

Međunarodna zajednica je zahtevala međusobno priznavanje između Srbije i Kosova. Navodi se da je uspostava dijaloga ključna za priznavanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije. U kojem stadijumu su pregovori po tom pitanju? Kako je prošao nedavni susret između premijera Aljbina Kurtija i predsednika Vučića na tu temu?

- Kada smo kod dijaloga Srbije i Kosova, kao što znate, na tu temu je održan jedan sastanak sada u junu, a drugi je na rasporedu 25. jula. Premijer Kurti je predstavljao stavove Kosova kada dolazi do regionalne kooperacije. Postizanje održivog mira kroz pravdu takođe se povezuje uz probleme prava manjina i osvjetljavanje sudbina osoba koje su nestale. To su bile teme početnog, uvodnog sastanka. Videćemo kako će se stvari odvijati 25. jula. Mislim da je još prerano suditi o procesu i iznositi jasan i finalan zaključak. No, mi smo jasni po pitanju naših očekivanja i ona su identična onima koja se ističu u pismu predsednika Džo Bajdena koje je poslao. U njemu se jasno definisano da bi ovaj proces trebalo da bude usmeren na međusobno priznanje Kosova i Srbije. I to je upravo ono što očekujemo. U suprotnom bi sav trud bio samo prilika da Srbija napreduje i odgloži procese našeg priznanja, a to vreme bi bilo nepovratno.

Srbija se naoružavala proteklih godina. U slučaju da ne dođe do skorog sporazuma, a nastave se "povišeni tonovi’" - imate li strah od izbijanja oružanih sukoba?

- Očigledno je da srpska vojska vidi Rusiju kao svog glavnog saveznika po pitanju vojne saradnje, ali i politike i ekonomije. To otvoreno i pokazuju. Dok su zemlje regiona poput nas ili Hrvatske sprovele "Difender Jurop 21" vežbu sa NATO i Sjedinjenim Američkim Državama, Srbija je u isto vreme organizovala vojne vežbe sa Rusijom. To je bila jedina zemlja u regionu koja nije bila prisutna u "Difender Jurop 21" pod vođstvom američke vojske. U poslednje vreme možemo videti kako organizuju vojne vježbe sa Rusijom i Belorusijom što pokazuje njihovu orijentaciju. Nisam sigurna šta imaju na umu po pitanju retorike koju koriste, ali jednu stvar znam jako dobro: ako pređu granicu sa Kosovom srešće se sa vojnicima Sjedinjenih Američkih Država i drugih NATO članica. Mi nismo sami i Srbija to dobro zna! To su probali da urade jednom 1999. godine. Ne mislim da će hteti da probaju ponovo.

Pričamo o geopolitičkom kontekstu. San Srbije je bilo širenje teritorijalnih granica na zemlje regiona i stvaranje Velike Srbije. Uzmemo li u obzir da je većina, više od 90 posto stanovništva Kosova albansko, možemo li pretpostaviti da je s druge strane moguć cilj stvaranja Velike Albanije?

- Srbija je istorijski imala san o Velikoj Srbiji i to je uzrokovalo puno ratova u bivšoj Jugoslaviji. Zapravo je taj san bio razlog koji je odveo do raspada Jugoslavije. Sa druge strane Kosovo nikada nije okupiralo ničiju teritoriju, niti je pokazalo nameru da okupira teritoriju neke druge zemlje. Naša konstitucija je jasna. Kosovski teritorijalni integritet je neupitan, a u isto vreme smo uvereni u saradnju s Albanijom. To nam je jako prirodno, pripadamo jednoj Albanskoj naciji koja je živela u dve odvojene nezavisne države. Svakako u njima vidimo saveznike po pitanju članstva u Evropskoj uniji. Nakon što se pridružimo EU granice više neće biti važne. Neizostavno je spomenuti da u ovim trenucima s Albanijom pregovaramo o tome kako možemo povećati trgovinsku, kulturnu i obrazovnu saradnju. Puno toga može biti učinjeno. Trenutno za to priliku tražimo unutar albanskih institucija i sigurni smo kako će sporazum o saradnji biti postignut. Obe zemlje su svesne da se saradnja može širiti i povećavati pogotovo u području turizma. Razumemo da je budućnost Kosova i Albanije kao i čitavog regiona unutar Europske Unije.

I sami ste rekli da je nakon rata bilo potrebno izgraditi zemlju ponovno iz temelja. Trenutno je više od 60 posto mladih ljudi  nezaposleno. Kada gledate u budućnost Kosova, kakva je ona? Kakva je vaša vizija tzv. Kosova?

- Vidim jako svetlu budućnost koja čeka Kosovo. Tako vidim kada sretnem brilijantne mlade umova Kosova u mnogim područjima, posebno području informacionih tehnologija. Kosovo ima najmlađu populaciju u Evropi i samim tim veliki potencijal. Cilj nam je da se pomaknemo od politike i diplomatije prema uspešnoj ekonomskoj i trgovinskoj saradnji i investicijama. To nam je od velike važnosti, a u interesu je Kosova i zemalja koje bi uložile.

Vremenska prognoza
Clear sky
31 Beograd