fbpx
Skip to main content
Misterija kofera u Skadarlija

UMETNINE U SRBIJI NA UDARU? Najunosniji kriminal preti i kod nas, zarada dostiže godišnje i do ŠEST MILIJARDI

Foto: Profimedia
Kriminalci se neretko okreću novom biznisu, a samo tokom jedne godine u svetu se u jednoj grani kriminala zgrne 6 milijardi dolara.

Ministarstvo kulture je zatražilo od muzeja u Srbiji da dostave podatke o nestalim i ukradenim delima. Popis dela prvi je korak zaštite, a lopove će morati da zaustavljaju i dobri sigurnosni sistemi, koje mnogi muzeji u Srbiji još uvek nemaju. Kradljivci umetnina su sve veštiji i opremljeniji, pa se procenjuje da u svetu godišnje opljačkaju dela vredna do šest milijardi dolara.

Iz Muzeja Jugoslavije, 2016. godine ukradeni su lični predmeti Josipa Broza Tita. Samo tri godine kasnije Muzej primenjene umetnosti ostao je bez nakita dinastije Obrenović procenjenog na 300 hiljada evra. Ovog leta slika "Stražar" Paje Jovanovića zaplenjena je na aerodromu "Nikola Tesla".

FALSIFIKOVAO SKORO 100.000 DOLARA: Policija uhapsila LAŽNOG POLICAJCA na granici

FALSIFIKOVAO SKORO 100.000 DOLARA: Policija uhapsila LAŽNOG POLICAJCA na granici

"ZAVRŠIĆU NA NASLOVNIM STRANAMA, O MOJOJ SMRTI ĆE SE PRIČATI" Rođak tragično nastradale Slađane (17) na sahrani ispričao JEZIVE detalje

"ZAVRŠIĆU NA NASLOVNIM STRANAMA, O MOJOJ SMRTI ĆE SE PRIČATI" Rođak tragično nastradale Slađane (17) na sahrani ispričao JEZIVE detalje

NOVI DETALJI ISTRAGE UBISTVA NA DETELINARI: Napadači znali kretanje Goranca - evo kako je Uroš završio kao telohranitelj!

NOVI DETALJI ISTRAGE UBISTVA NA DETELINARI: Napadači znali kretanje Goranca - evo kako je Uroš završio kao telohranitelj!

- Iz Spomen parka Kragujevački oktobar 1996. godine nestale su skulpture Jovana Soldatovića – 'Srne'. Umetnik je poklonio tri skulpture Spomen parku i Muzeju 21. oktobar, koje su postavljene u javnom prostoru. Te 'Srne' su tada ukradene iz najbanalnijih razloga da bi bile preprodate kao sekundarna sirovina i u tom naletu ukradene su i skulpture Narodnih heroja koji nije u domenu Spomen parka - napominje Viši kustos Muzeja 21. oktobar Marko Terzić.

Kako bi se to sprečilo, svaki predmet koji uđe u muzej mora da ima opisane osobine i karakteristike. Eksperti ističu da je najvažnije da se o tome ne ćuti.

- Uredna dokumentacija vam je prva prepreka svakoj krađi. Odnosno čini je već u startu nebezbednom za onoga koji to radi. To znači da navede autora, ako se zna autor. Da navede vreme nastanka, tehniku kako je napravljena. To već daje policiji veliku mogućnost da može taj predmet da ujuri - objašnjava istoričar umetnosti Nikola Kusovac.

To isto važi i za serijske predmete.

- Onda ih obeležite serijski, ako su u pitanju nakit, novac koji nije unikatan, onda ih nekim svojim znakom obeležite i taj znak snimite - ističe Kusovac.

Zlatno doba krađe kulturnih dobara bilo je krajem 19. veka, ali je ona ipak procvat doživela u savremenoj epohi.

- Svi znamo velike arheološke ekspedicije koje su bile važne tokom 18. i 19. veka kada su neki predmeti sa Dalekog istoka iz Egipta prenošeni u evropske gradove i sada se nalaze u Londonu, Berlinu i na raznim drugim mestima pa je pitanje da li tamo treba da budu ili negde drugde - napominje Gordana Grabeć, operativna direktorka Narodnog muzeja.

- Najveća krađa umetničkih dela desila se za vreme Drugog svetskog rata. Mnogo toga je vraćeno, ali procenjuje se da je oko 20 odsto evropske umetnosti zauvek izgubljeno. Među njima i neka Van Gogova dela u vrednosti od čak 100 miliona dolara - ističe Grabež.

Krađa umetničkih dela spada u treću najprofitabilniju kriminalnu granu, posle prodaje oružja i narkotika, a i sankcije su male. Lopov koji je odneo "Mona Lizu" iz Luvra 1911. godine, kažnjen je sa samo sedam meseci zatvora, dok bi danas za takvo delo dobio nekoliko godina.

Vremenska prognoza
Slaba kiša
10 Beograd