fbpx
Skip to main content
koronavirus

SRPSKI NAUČNIK IZ AMERIKE OTKRIO: Poznato kako će se pandemija završiti, ovo je peti korona virus

Foto: SD/Ilustracija/Profimedia
Kada i kako ćemo se vratiti u normalu, zašto polovina populacije ne želi da se vakciniše, i koja su to pitanja koja muče one koji još uvek razmišljaju da li da se vakicnišu? 

- Metodologija povratka u normalu je uvek bila i ostala ista, sticanje kolektivnog imuniteta. Bez obzira da li se vakcinišemo ili preležimo virus, tako stečena otpornost će pre ili kasnije da opadne – ali ne na nulu. Onda ćemo primiti sledeću vakcinu, ili ćemo se zaraziti nekim sledećim sojem, svaki put dograđujući i šireći otpornost još malo. Korak po korak, doćićemo do tačke u kojoj imamo dovoljno širok, dovoljno višestran, i dovoljno snažan imunitet prema ovom novom napadaču. U tom trenutku, ovaj novi virus će se pridružiti prethodnim, i postati za nas prosto peta stavka na listi ljudskih koronavirusa koji uglavnom izazivaju prehlade, objašnjava neurobiolog i molekularnog biolog dr Miloš Babić.

Kako ističe naš naučnik, svi mi smo u detinjstvu preležali te viruse, raznih sojeva svake od četiri različite vrste. Imali smo najčešće kašalj, temperaturu, i slične simptome, i to smo generalno zvali "prehladom."

GDE SE STUDENTI NAJVIŠE ZARAŽAVAJU KORONOM? Istraživanje otkrilo zabrinjavajuće podatke

GDE SE STUDENTI NAJVIŠE ZARAŽAVAJU KORONOM? Istraživanje otkrilo zabrinjavajuće podatke

"ZAJEDNO PLAĆAMO GREŠKU" Dramatično upozorenje dr Zdravković: Umiru nam i mladi, a bilo je vremena za vakcinu

"ZAJEDNO PLAĆAMO GREŠKU" Dramatično upozorenje dr Zdravković: Umiru nam i mladi, a bilo je vremena za vakcinu

SRBIJA UVELA JOŠ DVA LEKA PROTIV KORONE: Ovde možete pogledati NOVI PROTOKOL za lečenje kovida 19

SRBIJA UVELA JOŠ DVA LEKA PROTIV KORONE: Ovde možete pogledati NOVI PROTOKOL za lečenje kovida 19

- Ne uvek, ima svake godine dece koja umru od koronavirusnih infekcija, pogotovo su bebe ranjive. Ali u ogromnoj većini slučajeva, fleksibilan i snažan dečiji imuni sistem se probije kroz takve ponovne infekcije, i na kraju proizvede moćnu višestranu otpornost. Kada odrastemo, taj imunitet nam ostaje sve do duboke starosti. Kad kao odrasli naletimo opet na neki soj tih starih koronavirusa, naš imunitet iz detinjstva obično ili odmah uništi infekciju, ili je svede na prostu prehladu. Sada imamo situaciju da se pojavila potpuno nova vrsta virusa, kakvu naš imuni sistem nikada nije video, pojašnjava dr Babić.

Kako dalje ističe sagovornik, da smo deca, ovo ne bi bio toliki problem - mada je ovaj virus i za mlade opasniji od prethodnih (zbog mikrotromboza i snažnih efekata na sisteme zapaljenja), jer skoro sva deca ga ipak preleže samo kao prehladu.

- Nakon što budu izložena raznim sojevima (ili vakcinisana), deca će izgraditi istu onu snažnu otpornost kao i protiv starih koronavirusa, na koju će moći da se oslanjaju do kraja života. Ali nismo svi deca, i tu leži srž problema. Mi za ovaj novi virus nemamo tu staru otpornost iz detinjstva, i što smo stariji to nam virus više preti. Moramo da nekako sa ovim našim odraslim i manje fleksibilnim imunim sistemom razvijemo jednako široku otpornost kao što već imamo na ona četiri stara koronavirusa - priča dr Babić.

Korona se ne može iskoreniti tako lako

S obzirom da je novi virus sada široko rasprostranjen i ne može da se iskoreni, svi ćemo biti izloženi pre ili kasnije, dodaje naučnik.

- Jedini izbor koga imamo je da li ćemo u to izlaganje ući sa nekim nivoom zaštite (kroz vakcinaciju), ili ćemo ići bez zaštite – baciti kockicu i nadati se da ćemo se izvući živi i bez dugoročnih posledica. No, ovo je tema o kojoj postoji mnogo zbunjenosti, i možda je vreme da se da jedno šire i temeljnije objašnjenje šta to u stvari znači. Koronavirusi nisu nova stvar. Svakih nekoliko vekova se neki novi koronavirus probije i proizvede pandemiju. Na primer, jedna velika se desila krajem 19. veka, izazvana glodarskim koronavirusom koji je prvo zarazio krave, pa se zatim preneo na ljude. I taj virus i dalje cirkuliše celim svetom, zajedno sa tri druge vrste koje su na ljude prešle tokom prethodnih vekova i milenijuma , objašnjava dr Miloš Babić.

Miloš Babić
Foto: Facebook
Poruka onima koji čekaju da se vakcina "ispita"

Iako smo o ovoj temi mnogo puta govorili, polovina stanovništva u Srbiji još uvek nije vakcinisana. Uprkos apelima lekara, situacija je jasna, ostatak ili ne želi vakcinu ili još uvek razmišlja.

- Na ovu temu je mnogo toga već rečeno, i nema svrhe ponavljati. Do sada je dato šest milijardi doza raznih vakcina protiv kovida, i doslovno pola čovečanstva je vakcinisano. Kada imate projekat na kome istovremeno rade Amerikanci, Rusi, Kinezi, i Indijci; za koga novac i stručnost istovremeno ulažu i Jevreji i Arapi - tu je zaista besmisleno tražiti dlaku u jajetu. Ja bih ovde samo dao dve proste činjenice. Prvo, ako vas zanima da li je vakcina sigurna, pogledajte ko se najviše vakciniše. Bogate i razvijene zemlje jure prema potpunoj vakcinaciji velikom brzinom. Island, Danska, Švedska, Portugalija, Španija, Ujedinjeni Arapski Emirati, bogatiji krajevi Amerike, svi su stigli do 80 odsto. Broj vakcinisanih u Velikoj Britaniji, Kanadi, Francuskoj, Irskoj, Italiji, Nemačkoj, Japanu, i drugim razvijenim državama se kreće u blizini 70 odsto, i nastavlja da raste iz dana u dan, kaže dr Babić.

Počeli smo dobro ali…

Mi smo vodili ceo svet u početku, vrlo brzo stigli do 40 odsto, ali onda smo tu stali. Da li znamo nešto što niko drugi na svetu ne zna? Ili smo se masovno “upecali” na priče sa društvenih mreža, i sada sebe označavamo kao buduću siromašnu zabit u kojoj infektivne bolesti ne mogu da se kontrolišu.

- Vakcine su lek. Svi lekovi imaju određen broj nuspojava. Imaju ih i suplementi, i vitamini, pa i osnovne prehrambene namirnice. I normalno je biti pažljiv sa vakcinama kao što treba biti pažljiv sa bilo kojim lekom. No, svi ti rizici su bleda senka u poređenju sa rizicima virusa. Bojite se dugoročnih posledica vakcine? Virus ostavlja dugoročne posledice koje su desetinama puta gore, i stotinama puta češće. Bojite se da će protein iz vakcine biti toksičan, ili da će izazvati neke probleme sa plodnošću (iako broj trudnoća nije ništa manji u visoko vakcinisanim državama)? Onda treba da budete potpuno prestrašeni od virusa koji u telu proizvodi te iste proteine na mnogo većem nivou, kroz ceo tok infekcije, i koji ih širi kroz ceo organizam dok pritom gazi po našim unutrašnjim organima - kaže dr Babić.

Radije zaraditi virus nego primiti vakcinu je potez kojim se od svih dostupnih opcija namerno bira ona najgora. I takav izbor će nas sve, kolektivno, jako skupo koštati. I sada odmah tokom ovog talasa, ali i kroz sledeće godine i decenije, kaže sagovornik.

Šta poručujete ljudima u Srbiji....i onima koji su se vakcinisali, i onima koji to nisu?

Onima koji su se vakcinisali bih se prosto zahvalio što su se pridružili civilizacijskom projektu borbe protiv zajedničke opasnosti. Vakcine nisu savršene, ali predstavljaju korak u građenju imuniteta prema ovom virusu, od čega nam svima zavisi povratak u normalan život. Onima koji se nisu vakcinisali... pa, rekao bih da je sada efektivno prekasno. Delta je jako zarazan soj, a potpuni imunitet od vakcine nastaje tek dve nedelje nakon druge doze. Veliki broj ljudi koji se sada vakciniše će se zaraziti pre nego što njihov organizam uspe da proizvede dovoljan nivo otpornosti. Tako da trenutno ne vidim razlog za neko veliko ubeđivanje ljudi koji ne žele vakcinu. Sada treba prvo izdržati talas Delta soja, i nadati se da će broj žrtava i invalida biti što manji. Ali kada talas prođe, onda nalećemo na važnije pitanje. Koliko će se ljudi nakon tog iskustva vakcinisati? A koliko će i dalje odbijati vakcinu, i čekati da dođe i da ih zarazi sledeći soj, poručuje dr Babić.

Vremenska prognoza
Clear sky
14 Beograd