fbpx
Skip to main content
pribor

SRBIJU ČEKA ZABRANA JEDNOKRATNIH PLASTIČNIH PROIZVODA? Posle EU i kod nas se čeka ovakav korak

Foto: Shutterstock
EU zabranila korišćenje i proizvodnju plastičnih tanjira i pribora za jelo

U zemljama članicama Evropske unije ovog meseca na snagu je stupila zabrana proizvodnje i prodaje jednokratnih plastičnih proizvoda poput tanjira, pribora za jelo, štapića za uši. Na plastiku, koja se ne reciklira, uveden je i porez. Šta se još preduzima da se potrošačima skrene pažnja na značaj reciklaže?

NOVA AKCIJA SRPSKE SAOBRAĆAJNE POLICIJE: Vozači, pripremite se, u ovom delu učestvuju i građani

NOVA AKCIJA SRPSKE SAOBRAĆAJNE POLICIJE: Vozači, pripremite se, u ovom delu učestvuju i građani

JEDAN ZARAŽENI MOŽE DA INFICIRA PET LJUDI: Dr Mijović upozorava da se delta soj širi neverovatnom brzinom!

JEDAN ZARAŽENI MOŽE DA INFICIRA PET LJUDI: Dr Mijović upozorava da se delta soj širi neverovatnom brzinom!

HOĆE LI VAKCINACIJA U SRBIJI BITI OBAVEZNA, ŠTA KAŽE ZAKON? Epidemiolozi imaju crne slutnje - preti nam veliko zaražavanje

HOĆE LI VAKCINACIJA U SRBIJI BITI OBAVEZNA, ŠTA KAŽE ZAKON? Epidemiolozi imaju crne slutnje - preti nam veliko zaražavanje

Desetak plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu čine više od polovine otpada na evropskim plažama. Koriste se nekoliko minuta, a trajno zagađuju reke, mora i zemljište. I zato su u Uniji zabranjene.

I naše reke pune su plastike. Prema izveštaju Agencija za životnu sredinu na tržište Srbije se godišnje plasira oko 100.000 tona plastične ambalaže.

slamcica
slamcica
Foto: Shutterstock

- Normalno da treba da usaglašavamo naše zakonodavstvo sa EU, moramo uvažavati naše specifičnosti. Moramo naći jedno rešenje da se taj otpad pravilno sekundarno odvaja i šalje na reciklažu - navodi Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS-a.

Kako motivisati potrošače da ne bacaju flašice i limenke

Za sada nemamo sistem sakupljanja, a sudeći po slikama sa ulica i reka, imamo razvijen sistem rasipanja otpada. Iako u Beogradu ima dosta kontejnera, smeće se baca svuda. Na ulicama i u rekama najviše je flašica i limenki koje je lako sakupiti i reciklirati.

Lako je i motivisati potrošače da ih ne bacaju tako što će, kao što se to već radi u mnogim zemljama, kroz depozitni sistem dobijati novac za njih. U Kragujevcu i u Beogradu za sada su na nekoliko mesta postavljeni reciklomati.

reciklomat
reciklomat
Foto: GO Zemun

- Mislim da bi bilo odlično da ovakvi aparati postoje u svim prodavnicama. Na taj način bi mogli da dobijemo nekakve bonove za korišćenje u toj prodavnici - navodi jedan od anketiranih građana.

Oni koji plasiraju proizvod, morali bi da brinu o otpadu 

Po principu zagađivač plaća, oni koji plasiraju proizvod morali bi da brinu i o sakupljanju otpada, ali i o dizajniranju ambalaže na način da bude reciklabilna.

- Postavlja se pitanje zašto veliki broj pakovanja uopšte nije reciklabilan, pa tako u Srbiji recikliramo pet ambalažu, limenke, staklenu ambalažu, i kartonsku i papirnu ambalažu. Međutim, sve drugo što su kompozitni materijali od plastike ili drugi materijali za koje ne postoji tretman mi odlažemo na životnoj sredini. Prvi korak je eko dizajn - navodi Kristina Cvejanov, "Inženjeri zaštite životne sredine".

Ministarstvo zaštite životne sredine pre dve godine najavilo je zabranu jednokratne plasike i uvođenje depozitnog sistema, ali na to se još čeka.

 

Vremenska prognoza
Clear sky
14 Beograd