fbpx
Skip to main content
legalizacija

ŠTA DONOSI NOVI PROCES LEGALIZACIJE DIVLJE GRADNJE? Otkriveno ko nikad neće dobiti "čiste papire"

Foto: Profimedia/ilustracija
Svi objekti građeni za lično stanovanje, podignuti do 2015. godine, dekretom će biti upisani u katastar, radi se o gotovo dva miliona nekretnina.

Nakon najave predsednika Aleksandra Vučića da će u Srbiji uskoro biti pokrenut novi proces legalizacije divlje gradnje, povoljan i za građane i za državu, saznaje se da će novi krug ozakonjenja najviše biti usmeren ka najsiromašnijim građanima, koji su napravili prekršaj da bi stekli krov nad glavom.

Travelland vas vodi u Grčku: HOTELI 4*, 5* od 560€ za 7 polupansiona

Travelland vas vodi u Grčku: HOTELI 4*, 5* od 560€ za 7 polupansiona

NOVE MERE U CRNOJ GORI OD 1. AVGUSTA: Ako krećete na put, ponesite ovaj dokument!

NOVE MERE U CRNOJ GORI OD 1. AVGUSTA: Ako krećete na put, ponesite ovaj dokument!

Srpska lepotica koja mami turiste: Vreme je za uživanje na planini - JEDNA IMA POSEBNU PONUDU za sve goste

Srpska lepotica koja mami turiste: Vreme je za uživanje na planini - JEDNA IMA POSEBNU PONUDU za sve goste

Strogo će se voditi računa da objekti izgrađeni u poslednjih šest godina nikako ne budu legalizovani, jer su njihovi vlasnici počinili krivično delo i svi će biti procesuirani. Šansu za čiste papire neće imati oni koji su zidanjem kršili zakone sa ciljem da zarade ili prošire biznis.

Propisi će se najstrože odnositi prema pojedincima koji počnu da kopaju temelje bez papira nakon što je najavljen novi zakon. Naime, prilikom svakog kruga legalizacije neodgovorni ljudi u nadi da će se provući bez kazne, krenu da zidaju i šta im treba i šta im ne treba. Zato se i novi propisi pišu tako da se kazne oni koji su to činili i prilikom prethodnog kruga ozakonjenja. Kolike će biti takse za one koji državnom odlukom budu upisani u katastar, još nije poznato.

Trenutna situacija je takva da gotovo dva miliona objekata u Srbiji još čeka legalizaciju. Zahtevi su podneti i pre više godina. Iako je po važećem Zakonu o ozakonjenju iz 2015. godine, dopunjenom 2018, divlja gradnja krivično delo i takav objekat mora da se ukloni, doneto je samo oko 7.500 rešenja o njihovom rušenju.

Posle niza pokušaja legalizacije tokom prethodnih godina, najpre je ceo proces umesto u opštinama, prebačen na poseban sekretarijat. Od pre godinu i po dana ponovo je vraćen u opštine, u kojima nije bilo dovoljno kadra da se posao brže obavlja. U praksi se pokazalo da je to bio preveliki zalogaj za lokalne samouprave, uz sve ostale obaveze koje već obavljaju, pa je rok za legalizaciju svih prestoničkih objekata najavljen do kraja 2023. godine, delovao kao preambiciozan projekat.

Dokumenti
Foto: Profimedia

Procenjuje se da u fiokama svake opštine skuplja prašinu između 20.000 i 30.000 predmeta o neozakonjenim objektima, od čega je na stotinak predmeta pozitivno odgovoreno od 2020. godine, kada je ovaj posao prepušten opštinama.

 Nakon ratova devedesetih, hiljade izbeglica sa prostora bivše Jugoslavije tražile su utočište u Srbiji i na obodima Beograda sledi novi veliki talas divlje gradnje. Novi milenijum obeležila je takođe bespravna gradnja, pre svega zbog profita, gde se zbog zarade gradilo i trgovalo nelegalnim stanovima i objektima. Tako je ova "klica" zarazila bukvalno sve velike gradove Srbije, a naročito prestonicu.

Proteklih godina bilo je više pokušaja legalizacije. Za oko dve decenije koliko traje ova borba, u velikim centrima gde je ovaj problem i najveći, legalizovano je tek nekoliko procenata ukupno izgrađenih objekata.

Zakon o ozakonjenju objekata, inače, predviđa da svi sazidani objekti bez izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli, ili odobrenju izvođenja radova posle 27. 11. 2015. godine, nisu predmet ozakonjenja u skladu sa odredbama zakona i za njih bi trebalo da budu doneta rešenja o rušenju.

Beograd na vodi
Foto: Srbija Danas

Prema svih šest prethodno važećih zakona koji su uređivali oblast legalizacije do novembra 2015. godine, a koji su bili na snazi 17 godina, doneto je oko 150.000 rešenja. Pet godina posle usvajanja Zakona o ozakonjenju, nije se daleko odmaklo. Iako je ideja novog propisa sa ovom tematikom trebalo da bude jeftino i brzo ozakonjenje, uz minimalnu dokumentaciju, ta želja nije bila dovoljna za realizaciju. Nerešeni imovinsko-pravni odnosi najčešće se pominju kao razlog koji je usporio ovaj postupak.

Poslednjim izmenama i dopunama Zakona od novembra 2018. godine, stopirana je prodaja nekretnina koje su u procesu legalizacije i notari ne overavaju takve ugovore. Dok se taj proces ne okonča, vlasnici takvih nekretnina onemogućeni su da ih prodaju. Ubrzanje donošenja rešenja o ozakonjenju stambenih objekata, kako stručnjaci kažu, povećalo bi ponudu nekretnina na tržištu, a time i stabilizaciju njihovih cena. Kako kažu, na trenutno visoku cenu kvadrata u Beogradu utiče i taj veliki broj "zaključanih" nekretnina. U proteklih dvadeset godina legalizovano je ukupno oko 400.000 objekata. Poslednjim popisom nezakonito izgrađenih nekretnina obuhvaćeno je čak 1,6 miliona zgrada, kuća i pomoćnih objekata.

Inače, problem divlje gradnje u Srbiji traje decenijama, zapravo je započeo pre oko pola veka i to u SFR Jugoslaviji. Naselje Kaluđerica u Beogradu prvo je divlje naselje na ovom prostorima, nastalo posle ustavnih promena 1974. godine, a zatim i počeka masovnog iseljavanja sa Kosova i Metohije zbog pojačanih tenzija. Tadašnja socijalistička vlast zažmurila je i time dala zeleno svetlo za masovno građenje porodičnih kuća bez dozvole, ali samo na tom prostoru, jer nije bilo šanse da se tolikom broju ljudi obezbede legalni stanovi.

Vremenska prognoza
Slaba kiša
10 Beograd